PIŠE: Ante JUKIĆ
Stariji među nama to su već utvrdili, ovo je više za mlađu populaciju. Treba im skinuti ružičaste naočale i odmah reći kako stvari stoje. Dakle…
Kad kaže: „Ne znam“, itekako dobro zna. I ta spoznaja nije joj po volji.
Kad kaže: „Ma neću ništa reći“, vjerujte, hoće. Pa čak i ako ne kaže više ništa, dovoljno je rekla. Poruka je poslana.
Kad kaže: „Zanimljivo mi je kako…“, uopće joj nije zanimljivo. Štoviše, prije će biti kako joj se baš izrazito ne sviđa.
Kad kaže: „Ne razumijem se ja u to“, o da, itekako se razumije. Više i od stručnjaka za to područje, od tebe pogotovo.
Kad kaže: „Neću se miješati“, margarin za kuhanje sakrije se u mišju rupu.
Kad pita „Što želiš?“, to je samo naoko pitanje, privid demokracije. Time samo traži potvrdu za svoj odabir i razgovor će trajati sve dok i ti ne dođeš do njega. Tako će ispasti da si ti, kao, nešto odlučio.
Kad pita: „Hoćeš li možda?“, ni to nije pitanje. Ponekad sugestija, ali uglavnom umotana naredba. Učini to, bez pogovora, najbolje odmah!
Kad kaže: „Jesi li?“, već zna odgovor. I vjerujte, uopće njime nije sretna.
Tako vam je to. Ali, zapamtite, koliko god nekad izgledalo teško, život bez njih bio bi – drugačiji.
I da, umalo zaboravih: Kad pita: „Što to čitaš na internetu?“, ona već zna da čitaš Budicu. I sretna je zbog toga, želi ti se pridružiti…
* Stavovi izneseni u kolumnama i komentarima su osobni stavovi autora i ne odražavaju nužno stav redakcije portala Budica.info.